Пројекат - Интегративни приступ младима у сукобу са заједницом

Имајући у виду ситуацију у заштити деце и младих са проблемима у понашању, 2008. године, Фонд за социјалне иновације је, у сарадњи са  Програмом Уједињених нација за развој и Министарством рада и социјалне политике Републике Србије, уз финансијску подршку Европске уније преко Европске агенције за реконструкцију, расписао јавни позив за подношење предлога пројеката из области социјалне заштите „Развој програма третмана и програма обуке“, у којем је један од приоритета био ванинституционална заштита деце са поремећајима у понашању. „Интегративни приступ младима у сукобу са заједницом“ Градског центра за социјални рад у Београду, добио је подршку Фонда на овом конкурсу.
Реализација овог пројекта је завршена у априлу 2010. године, али због изузетних резулата који су постигнути, пројекат је показао да има перспективу и у будућности се планира  његов даљи развој.

На почетку пројекта, припремљен је програм третмана за 12 полуструктурисаних посета породицама и паралелних 12 радионица за младе са проблемима у понашању и у сукобу са законом.

На основу искустава у реализацији ових третмана у пројекту, они су дорађени и додат је још један облик програма третмана - 12 радионица са родитељима деце и младих са проблемима у понашању и у сукобу са законом. 

Програм третмана је направљен специфично за децу и младе који имају озбиљније форме проблема понашања, који трају најмање шест месеци и које обухватају и антисоцијално понашање и сукоб са законом. Посебан допринос даје пакет третмана од 12 посета породицама. Ово је први пројекат који обухвата толико полуструктурисаних посета породицама  у Србији, и који даје јасне смернице професионалцима како да реализују посете тако да преокрену породичне токове од неефикасних приступа проблемима младе особе ка конструктивним,  позитивним и применљивим решењима.

Програм је реализован од стране 25 стручних радника центара за социјални рад у  у три општине у Београду, са 36 младих узраста 14 до 19 година који су у сукобу са законом и показују проблеме понашања у трајању од најмање шест месеци, и њихових породица.

 Успех програма се показао већ у чињеници да није дошло до очекиваног опадања узорка од 30, како се дешавало у претходним сличним пројектима реализованим у иностранству. Наиме, од 36 породица, само две нису дошле до краја третмана. Од те две породице, једна је одустала после осам, а друга после девет посета породици. Дакле, од максималних 432 посете породици, реализовано је 425, дакле 98,4 одсто од максималног учешћа.

Током припреме за програм дефинисани су јасни критеријуми селекције корисника који су адекватни за укључивање у програм, који су подељени свим реализаторима програма. Селекција је обухватала како процену индикација и контраиндикација за третман, тако и мотивацију корисника да би се испунио кључни критеријум селекције: прихватање учешћа у прогаму, коју су корисници потврђивали потписивањем сагласности за учешће о пројекту.

 Супервизија третмана је значајно допринела овом успеху. Била је прилагођена потребама професионалаца у појединим центрима за социјални рад и организационим могућностима које су постојале у тим центрима. Она је омогућила флексибилност у примени програма и превазилажење тешкоћа у његовој реализацији, које су биле и објективне и субјективне природе. Такође, омогућила је повећање квалитета финалног пакета обуке и третмана на основу научених лекција. На крају, омогућила је и квалитетну и обухватну евалуацију програма.

Евалуација на крају пројекта је показала задовоство корисника и професионалаца, као и исупњење циљева третмана: смањења проблема понашања код младих на ретесту и по самопроцени њих и по процени њихових родитеља, повећање њиховог просоцијалног понашања и бољу интеграцију у заједницу.  

Неки од резултати евалутивних упитника: задовољство програмом родитеља, адолесцената и реализатора програма; смањено антисоцијално понашање младих, повећана контрола агресивности; повећане просоцијалне вештине и одговорно понашање младих; унапређено одговорно понашање њихових родитеља;  побољшане вештине решавања проблема у породици;  унапређен квалитет комуникације и смањена негативна размена у породици;  млади више укључени у породичне обавезе и активности;  побољшана  интеграција младих у заједницу – школовање, просоцијалне вршњачке групе и просоцијалне активности.

 Монографија „Деца и млади са проблемима понашања: услуге и третмани у заједници“ 

Као резултат значајних постигнућа пројеката  „Интегративни приступ младима у сукобу са заједницом“ довело је до приређивања монографије „Деца и млади са проблемима понашања: услуге и третмани у заједници“, уредника Јасне Хрнчић, Тамаре Џамоња Игњатовић и Вере Деспотовић Станаревић

 Публикација окупља све учеснике који су подржани у оквиру конкурса Фонда за социјалне иновације (ФСИ) расписаног 2008. године, а у групи пројеката другог приоритета „подршка развоју програма третмана и пратећег програма обуке за непосредан рад са децом и младима са поремећајем у понашању и у сукобу са законом, којима се структуира садржај ванинституционалних услуга за ову циљну групу“.

 Ова монографија приказује на једном месту савремене и ефикасне приступе третману и услугама младима са проблемима понашања у заједници, од стране неколико аутора и неколико институција које се баве овом проблематиком у теорији и пракси. Публикација  даје смернице онима који су заинтересовани за пружање оваквих услуга и третмана, као и свима који имају децу са проблемима у понашању или се сами суочвају са сличним изазовима.  Усмерава практичаре у организовању услуга у заједници и реализовању нових третмана, а посебно услуга дневног боравка за децу и младе са проблемима понашања.

Рецензије

Обухватано и систематично приказује ефикасне и у нашим условима применљиве приступе ванинституционалном третману деце и младих у сукобу са заједницом (проф. др Мира Лакићевић).

Монографија значајно доприноси развоју ефикасног и примереног континуума заштите деце и младих са проблемима у понашању, заснованог на савременим научним сазнањима ... Добар модел овакве заштите дају директне и индиректне услуге дневног боравка. Посебан допринос даје програм полуструктурисаних посета породицама ОПТИМУС, први ове врсте у нашој земљи (проф. др Невенка Жегарац).

Користан водич савремене, теоријски и емпиријски засноване праксе рада са децом и младима са проблемима у понашању и у сукобу са законом (проф. др Мирослав Бркић).

За више информација, обратите се Саветовалишту за брак и породицу